Da li je instant kafa prava kafa, koliko vrsta postoji i kakvu kafu Hrvati najviše vole – zna Vesna Mihatov, degustatorka koja dnevno isproba i po 50 šoljica popularnog napitka.
Hrvati su velike kafopije.Tačno. Hrvati su veliki ljubitelji kafe, kojima je ritual pripreme, ali i uživanja u kafi uz prijatelje posebno važan, a s potrošnjom od 5,1 kilograma po stanovniku Hrvatska je zemlja s dobrim potencijalom za još veći rast potrošnje jer je, na primer, prosek zemalja EU 5,8 kilograma.
Domaće kafopije obožavaju jake ukuse.Tačno. Hrvatski potrošači više vole tzv. tamne arome, u koje prvenstveno spadaju ukusi čokolade, lešnika i badema.
Istinski znalci u svoj omiljeni napitak ne stavljaju ni mleko ni šećer.Tačno. Dodatkom šećera i mleka prikrivaju se i poništavaju izvorne arome i mirisi.
Postoje samo dve vrste kafe – arabika i robusta.Netačno. Postoje i druge vrste poput liberice, ali se samo ove dve koriste za komercijalni uzgoj. Razlikuju se po izgledu, veličini, boji i strukturi zrna, a najviše po aromi – robuste se odlikuju jačinom, a arabike su nežnije, ali izuzetno bogate aromom i imaju složen ukus.
Kafa se od početka masovne proizvodnje do danas transportuje isključivo u jutenim kesama.Netačno. Kafa se danas prevozi i cisternama. Juta, pak, omogućava kafi da diše, pa se većina sirove kafe transportuje u standardizovanim kesama od 60 kilograma.
Prva evropska kafana otvorena je u Beču.Netačno. Prva evropska kafana otvorena je 1645. u Veneciji. Beč je prvu kafanu dobio 1683, a u Zagrebu ju je 1748. otvorio trgovac Leopold Dun.
Kafa je omiljeni jutarnji napitak i uglavnom se konzumira pre podne.O toj uvreženoj pretpostavci nisu sprovedena relevantna istraživanja koja su javno dostupna.
Potrošnja kafe u svetu stalno raste.Tačno. Globalna potražnja za kafom raste 2% godišnje, no s obzirom na to da neka velika tržišta, poput kineskog, tek otkrivaju čari kafe, procenjuje se da će proizvodnja u idućoj deceniji ubrzano rasti.
Evropljani su veliki potrošači kave.Tačno. Prvih deset zemalja po konzumaciji jesu SAD, Brazil, Nemačka, Japan, Francuska, Italija, Španija, Indonezija, Etiopija i Velika Britanija. Po individualnoj potrošnji prednjače Finci s 12 kg godišnje po stanovniku.
